Skip to content

Serbia’s response

In 2007 Mental Disability Rights International, which promotes human rights in this field, published a damning report on Serbia, highlighting habitual use of physical restraints, seclusion, lack of staff, degrading treatment, lack of medical care and life-threatening physical conditions in Serbian care homes. Serbia’s authorities angrily rejected the accusations and still seem in a state of complete denial. Asked to comment on the current state of its care homes, Serbia’s ministry for social affairs merely forwarded its emotional reply to the 2007 MDRI report to me. Here it is, as sent to me, in Serbian.

Република Србија

МИНИСТАРСТВО РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКE

Кабинет министра РАСИМА ЉАЈИЋА

ОДГОВОР НА ИЗВЕШТАЈ МДРИ

Током обиласка установа социјалне заштите представници Министарства за рад и социјалну политику утврдили су да делови извештаја МДРИ, који су изазвали највећу пажњу јавности, не представљају стварно стање ствари већ осмишљен медијски наступ са циљем да се скрене пажња јавности на само истраживање и њихове ауторе, а не на решавање проблема у систему социјалне заштите.

Употреба ( злоупотреба) фотографија болесне деце уз коментаре типа „ последица отупљујуће досаде и недостатка људског контакта“ наводи на закључак да је реч о занемареном и запуштеном детету. Фотографије кориштене у овом извештају не представљају слику бриге или небриге већ одраз здравственог стања фотографисане деце. Дете које болује од хидроцефалуса једнако изгледа у Србији као и у било којој другој европској држави. Такође, фотографијама  које су обишле свет са поруком да Србија нехумано поступа са децом ометеном у развоју прекршено је правило заштите приватности које је регулисано Конвенцијом УН о правима детета јер су њихова лица препознатљива и објављена без ичије сагласности.

Оцене као што су мучење и изгладнелост нису поткрепљене никаквим доказима нити су , током последњег, али и свих ранијих обилазака установа социјалне заштите од стране нашег Министарства и надлежне инспекције ( у овом мандату) икада  утврђени.

У извештају су нетачни подаци о броју особа смештених у установама социјалне заштите, минимизирани напори државе да оснажи ванинституционално збрињавање особа са инвалидитетом и није дат увид у законе и подзаконске акте  којима се регулише положај ове популације.

Такође, треба нагласити да је од 2004. године  до данас за реновирање и побољшање услова смештаја у установама социјалне заштите утрошено 765.753.456 динара. У истом периоду, за програме ванинституционалне заштите особа ометених у развоју обезбеђено је 83 милиона динара.

Препорука да се Србији услови наставак преговора са ЕУ говори о политичким мотивима овог извештаја, а не стучним како аутори желе да прикажу своје четворогодишње истраживање.

Србија је у самом наслову Извештаја и касније у неким наводима, оптужена да мучи кориснике у својим институцијама и понижава их.

„Смештање деце и одраслих у институције ове врсте представља ризик за озбиљно кршење људских права, укључујући нехумане и понижавајуће поступке и мучење.“

У Извештају ни на једном месту није дат податак или доказ да су корисници подвргнути мучењу. И поред релативно тешког стања у којима се налазе ове институције, што је наслеђе дугогодишње тешке економске ситуације и изолације ових установа и уопште става о душевно оболелимa и особама са сметњама у развоју, није тачно да су корисници мучени и понижавани. У таквој ситуацији запослени и држава чине максималне напоре да пруже адекватну негу.

„За више од 11.000 особа које се налазе у српским институцијама у надлежности Министарства за рад и социјалну политику и више од 6.200 особа у психијатријским установама у надлежности Министарства здравља, оваква пракса представља кршење права на “слободу и сигурност особе” по члану 5 Европске конвенције о људским правима.“

Податак да је 11000 корисника на смештају  је нетачан у односу на контекст о коме је реч. Наиме, у Србији је у институцијама за смештај особа са сметњама у развоју и душевно оболелих лица 5.702, од чега  1143 деце, 4302 одраслих и 257 старих лица.

У извештају има читав низ произвољних претпоставки и предикција. Тако се наводи :

„Деца са посебним потребама смештена у институцијама вероватно ће читав свој живот провести затворена. Одрасли са психичким потешкоћама, смештени у институције од стране чланова породице, такође су под ризиком да проведу године, а у неким случајевима и цео живот у институцији“

Ови  наводи нису поткрепљени нити једним податком или чињеницом, што би се очекивало од  извештаја који покушава, наводно, да прикаже објективан пресек стања.

Неке констатације, напросто, неистините су, као што је нпр. следећа:

„Упркос званичној политици о мораторијуму на нове пријеме у институције, деца се и даље одвајају од родитеља и смештају у институције, услед недостатка подршке у заједници.“

Смештај у установу социјалне заштите ове деце се врши на захтев родитеља, а реализује се преко центара за социјални рад. Нико насилно не одваја децу од родитеља.

Поједине тврдње тешко оптужују запослене у установама:

„Особље је, такође, навело да они,  једу у кревецима и да све своје време проводе у њима. Никада из њих не излазе.

Погледала сам у креветац и видела дете које делује да има 7 или 8 година. Неговатељица ми је рекла да он има 21 годину и да се у институцији налази 11 година. На моје питање колико често излази из кревеца рекла је “никада није изашао из кревеца за 11 година”. –

Иако је тачна чињеница да је у овим установама мали број запослених који непосредно брину о корисницима, тврдња да неко никада није напустио кревет 11 година са медицинског аспекта је немогућа, а сигурно нетачна. Чак и површним увидом у стање корисника могуће је видети да не постоје знаци који би указивали да неки корисник није померен из кревета- декубитис и сл.).

У Извештају се наводи и да су видели изгладнелу децу:

Изгладнелој и непокретној деци, коју смо видели у Србији, може бити понуђена адекватна исхрана.

Оцена је крајње тенденциозна Из будзета Министарства за 2006. годину за 16 институција за смештај корисника са сметњама у развоју и душевно оболелих издвојено је 470.786.011 динара за материјалне трошкове, односно, за храну, одећу, обућу и остале трошкове  . У овај износ нису укључени здравствени трошкови нити плате запосленима. Калкулације показују да су трошкови исхране у овим установама на истом нивоу као и у просечном домаћинству у Србији.

„Ни једна од институција које смо посетили није навела да поседује било какву писану политику или процедуре којима би се регулисала употреба фиксирања или спречила евентуална опасност од злоупотребе овакве праксе.“

„У одсуству било каквих стандарда, поједина деца и одрасли подвргнути су доживотном фиксирању.“

Не постоје доживотна фиксирања! Просто је невероватно да неко може тврдити да је иједан корисник доживотно фиксиран.  Оваква једна тврдња доводи у питање објективност целокупног Извештаја.

Иако је тачна констатација да не постоје обавезјућа упуства којима је регулисано питање фиксације, у установама потребу за фиксацијом одредјује лекар у установе и он је одговоран за поступак фиксације. Дакле, ипак постоји процедура.

Многе тврдње заправо су паушалне и нису  поткрепљене подацима нити изворима на основу којих је тврдња изнета, као што је следећа констатација:

„Како је наведено, проблем само-повређивања постоји код 40% свих корисника у Кулини, док је проценат код деце чак и већи.“

У Извештају су наведене констатације које су потпуно немогуће, а тешко оптужују не само запослене у институцијама него и на најгори начин посредно и цело друштво које не води бригу о особама са сметњама у развоју и душевно оболелима.

Тако се наводи да је дечак ’ био фиксиран на четири места (обе руке и ноге за 4 угла кревеца), док су следећем дечаку, са дубоком раном на увету, руке биле фиксиране за страну кревеца“ Или,

У Стамници, тинејџерка која не напушта креветац, примећена је како покушава да истера своје очи, док особље стоји поред не чинећи ништа. Видели смо много деце у институцији како уједају и жваћу своје прсте. – Истраживач МДРИ

Ове констатације изнете су са намером да се на нетачан, али драматичан начин прикаже ситуација у установама и то са тенденцијом да се оптужи Србија за нехуман однос према особама са сметњама у развоју.

’’Сматрам да смештање детета у резиденцијалну институцију представља акт злостављања… Можемо закључити да породицу ништа не може да замени… Деца која се налазе у институцијама назадују у ономе у чему би требало да напредују у најранијем узрасту…’’

Смештање деце у институције је ,понекад , неопходно јер родитељи неће да прихвате такво дете. У Кулини, рецимо, 70 одсто је напуштено и без икаквог контакта са родитељима који никада нису пожелели да их виде. У ’Малим пчелицама’ у Крагујевцу подаци говоре да само 15 одсто чланова породице долази у посете и то врло ретке, корисницима који су смештени у ову установу. Уврежено мишљење да се породица стиди својих чланова са сметњама у развоју тешко се искорењује и поред напора државе које она улаже у сензибилизацију јавности.

’’Српски закон дозвољава да до против-вољног смештаја особе дође по много ширим основама.’’

И поред могућих слабости Закона о породици и Закона о ванпарничном поступку , поступак смештаја у ове установе је регулисан не само овим законима него и Законом о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана и уредбама и подзаконским актима које творци овог извештаја нису ни узели у разматрање. Није тачна тврдња да се не обавља ревизија смештаја корисника у установама социјалне заштите јер закон прописује обавезу ревизије једном годишње.

One Comment leave one →
  1. October 28, 2009 11:46 pm

    Our (fucking) Ministry keeps on surprising me. Each time when I think that limit is reached, they extend it…
    Complete confusion, and many times repeated attempts to justify their ignorance.
    Shame on them!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: